Godisnji odmor i slobodan vikend

Medjuljudski odnosi, ophodjenje prema tehnickim saradnicima (laborantima) gde se ocekuje da oni ciste, peru, brisu, jer pomocno osoblje( cistacice) ne rade svoj posao. Nepostovanje kolega i podcenjivanje njihovog rada

Jedina dobra stvar na Institutu su retki pojedinci, od kojih uvek mozete da zatrazite pomoc, ili savet. Ali oni su vrsta u izumiranju.

Na poslu nemamo nista - normalan wc, nema wc papira u wcu, nema grejanja, nema sapuna, nemamo mesto gde bismo jeli (improvizovana kuhinja u kojoj nema grejanja, ni prozora, sluzi kao mracna komora za razvijanje blotova), a o restoranu mozemo samo da mastamo. Inace smo podstanari u zgradi Veterinarskog fakulteta, tako da nam oni cesto gase struju po sopstvenom nahodjenju, a neretko i grejanje (nema ga zimi vikendima, iako su nam istrazivanja takva da iziskuju rad i vikendima, a nema ga ni u periodu ispitnih rokova na fakultetu). Redovno se dogrevamo klima uredjajima i bas nikada nije toplo. Bubasvaba ima u svim prostorijama (ukljucujuci i one gde se rade eksperimenti "sterilno"), tako da uvek gmizu pored vas dok radite uvece, ili nocu. Nema dovoljno kompjutera za sve zaposlene (a i ovih sto ima su prastari), tako da ljudi neretko donose svoje racunare kako bi radili na njima. Kad pomislim da sam se za ovo skolovao, dodje mi da placem od muke. I medjuljudski odnosi bi mogli biti jako bolji. Radno vreme ne postoji posto nam je profesija takva da radis kad ti stignu uzorci, ili dok ne zavrsis eksperimente. Radi se i uvece, nocu, vikendima, praznicima i to nam stvarno ne pada tesko, samo kad bismo imali osnovne uslove za rad. Pod tim osnovim uslovima ne podrazumevam cak ni najosnovniju laboratorijsku opremu i potrosni materijal sa kojima kuburimo, nego toplo radno mesto, sa pristojnim toaletom i mestom gde se nesto moze pojesi. Samo toliko.

Posto smo drzavna institucija, znam da su nadredjenima u Institutu ruke prilicno vezane, ali neka celnicima Ministarstva predoce bar ove osnovne zivotne probleme koje imamo na radnom mestu.